Sprovedene su brojne studije o tome kako estetska privlačnost i privlačnost urbanih i neurbanih područja utiču na decu dok odrastaju. Ove studije često spadaju u domen psihologije životne sredine, urbanog planiranja i razvoja dece. Evo nekih ključnih nalaza i oblasti istraživanja:
Efekti urbanog dizajna na razvoj dece: Istraživači su istraživali kako različiti aspekti urbanog dizajna, kao što su zelene površine, mogućnost šetanja, pristup sadržajima i ukupna estetika, utiču na fizičku aktivnost dece, kognitivni razvoj i emocionalno blagostanje. Na primer, studije su otkrile da je blizina parkova i zelenih površina povezana sa višim nivoom fizičke aktivnosti i boljim mentalnim zdravljem dece.
Bezbednost u komšiluku i društvena interakcija: Bezbednost i društveno okruženje u komšiluku značajno utiču na razvoj dece. Studije su pokazale da su percepcije bezbednosti, društvene kohezije i angažovanja zajednice u pozitivnoj korelaciji sa socijalnim veštinama dece, akademskim uspehom i ukupnim blagostanjem. Karakteristike kao što su dobro održavane ulice, infrastruktura pogodna za pešake i živahni javni prostori doprinose osećaju bezbednosti i zajednice među stanovnicima, uključujući decu.
Kvalitet stanovanja i ekološki stresori: Kvalitet stanovanja i izloženost stresorima životne sredine takođe mogu uticati na zdravlje i razvoj dece. Istraživanja su pokazala štetne efekte stanovanja ispod standarda, zagađenja bukom, zagađenja vazduha i prenatrpanosti na fizičko zdravlje dece, kognitivni razvoj i akademska postignuća. Nasuprot tome, pristup čistom i bezbednom stanovanju, kao i zdravo izgrađeno okruženje, pozitivno utiču na razvoj dece.
Dugoročni uticaji na zdravlje i blagostanje: Nekoliko longitudinalnih studija je ispitalo dugoročne uticaje karakteristika susedstva na zdravlje dece, obrazovna dostignuća i socio-ekonomske ishode u odraslom dobu. Ove studije naglašavaju važnost ranog izlaganja životnoj sredini i socio-ekonomskog konteksta u oblikovanju životnih putanja. Na primer, odrastanje u ugroženim ili ekološki opasnim naseljima može povećati rizik od hroničnih bolesti, obrazovnih razlika i socijalno-ekonomske nepovoljnosti kasnije u životu.
Implikacije na politiku i intervencije urbanističkog planiranja: Uvidi iz istraživanja o okruženju dece treba da imaju značajne implikacije na urbano planiranje, javnu politiku i inicijative za razvoj zajednice. Strategije za poboljšanje estetske privlačnosti i održivosti urbanih i neurbanih područja često uključuju zajedničke napore između planera, kreatora politike, zainteresovanih strana u zajednici ali ne i samih stanovnika. Primeri uključuju projekte revitalizacije naselja, investicije u zelenu infrastrukturu, mere za smirivanje saobraćaja i principe inkluzivnog urbanog dizajna koji daju prioritet potrebama dece i porodica.